Tamo gde se ne čujemo sigurno je kraj sveta

59. Oktobarski salon, RTS klub, 4.10- 4.12. 2022.

Radio Jugoslavija je emitovala programe na 13 jezika namenjene slušaocima širom sveta. U periodu pre interneta, to je bio jedini način za mnoge od njih da prvi put saznaju, ali i da kontinuirano prate informacije o životu, radu i društvu Jugoslavije, socijalističke zemlje koja nije pripadala nijednom od blokova u „hladnom ratu”. 

Zainteresovani slušaoci su program primali kratkim talasima, a sam Radio Jugoslavija se oslanjao na radio amatere širom sveta, često okupljene u klubove slušalaca, za procenu kvaliteta signala na svojim frekvencijama. Oni su, uz propratne komentare, slali ocene na osnovu međunarodnog protokola SINPO, opisujući jasnoću signala, stepen interferencije, šuma i poremećaje u propagaciji. 

Mnogi slušaoci slali su i pitanja, željni više informacija o Jugoslaviji koje su za njih tada bile teško dostupne na druge načine. I ovo može navesti na razmišljanje o jasnoći signala, šumu, interferenciji i poremećajima u propagaciji informacija u, naizgled jasno, podeljenom svetu. Ipak, iz komentara možemo iščitati neku vrstu poverenja u tačnost informacija koje primaju i želju da se razumevanje (moglo bi se reći) druge strane produbi. 

Poštanske marke sa ovih pisama i same su služile kao male propagandne poruke zemalja koje ih štampaju, afirmišući njihove simbole, vrednosti i dostignuća. Iako su se obraćali novinarima i mediju, iz sadržaja mnogih pisama nije teško steći utisak da su razgovarali i sa Jugoslavijom u nekoj vrsti lične kulturne razmene i diplomatije. 

U Radio Jugoslaviji su na sva ova pisma, kojih je svakodnevno stizalo više desetina, odgovarali zaposleni u redakcijama za različite jezike. Među dokumentima o programskim planovima, sastancima kolegijuma i radničkih saveta dostupnim u Arhivu Jugoslavije, sačuvan je deo njihovih sadržaja, ali ne i odgovori na njih.